Да је ово Америка, већ би ме звали и предложили да напишем сценарио за неку од оних приглупих серија типа "Beverly Hills 90210" или зашто да се подцењујем нешто са више смисла. Ех...
Ево ме, ту сам. Грегорија има среће. Данас не пада киша и отишла је брзо, скоро трчећи ка Новој катедрали да проси. У Саламанки увек има пуно туриста тако да предпостављам да јој зарада није лоша. Боже, што јој завидим! Ја ставила оглас у библиотеци да дајем часове еглеског, звало ме пар њих и свима било много13 eвра по час. На крају ја сва пошизела и кажем једном:
"Извини, једна кућна помоћница тражи 10 eвра за сат времена". А тип има пара, јер су намеравали сви да иду за Њујорк на неких 8 месеци и он је хтео да плати часове својој ћерки од 12 година. Ако је за њега много...
Након тога сам ставила други оглас са часовима српског, хрватског и босанског. Звао неки дебил, хтео јадник да ме збари. Следећег дана ме звао неки чудан тип, изгледа да је неки подводач или нешто слично, јер није био заинтересован за часове већ ме испитивао: те где сам студирала шпански, те колико година имам, те дал сам лепа. Е, кад ме то питао, укапирала сам о чему или о коме је реч. И одбрусим му на српском "Иди у пичку материну!" А после додах на шпанском "Иди у дупе, јајаро!"
Ништа, немам среће. А то да тражиш посао преко интернета је баш да паднеш у очај. Треба да испуниш гомилу формулара, што је губљење времена, и на крају низашта. Прво ми није нико одговорио, а после су сви одговорили "не". Какво олакшање! Прихватила бих посао секретарице. Јесте, добро се плаћа, али није то оно што ја волим.
Старији Грегоријин син се вратио на бицикли. Онај други иде за њим и носи неку радкапну, коју наслони на зид. Вади цигарету из џепа и пали је. Онај други промрмољи нешто што га само брат разуме и овај му понуди цигарету. Обојица уђу у кућу.
Кармен, дебела Циганка, која живи у кући поред Грегоријине, простире веш на гелендер од балкона. Чаршаве и дечја оделца. Муж сав дрчан се продере:
- Реко сам ти, дебилу, да ми донесеш пиво!
Ла Кармен, како је зову њене Циганке из краја, уђе полако и врати се са конзервом пива у руци.
- Сит сам и тебе и овог твог морона од ћерке, и твоје бабе, и овог деришта што не престаје да плаче! - дере се он толико да га чујем кроз затворен прозор.
It´s just a perfect day, пева Lou Reed, а ја мислим није свакоме...
No hay comentarios:
Publicar un comentario